Novi Radio Bihac

radio-play1  wmp  winamp  quick  realp

Nalazite se:Sport»Izvale legendarnog Nikole Nikića
13 Okt

Izvale legendarnog Nikole Nikića

Evo par provala neponovljivog Nikole Nikića, nekadašnjeg napadača Željezničara: -Ulazi Nikić u avion i skida cipele jer su ga suigrači naložili da se skida obuća kad se ulazi u avion. Na istom letu, Nikić zove stjuardesu i zove turu pića svim igračima na "njegov račun". Poslije mu je Bahtić još nekoliko puta uzeo dobre pare "jer treba platiti ono što se popilo i pojelo u avionu". U vezi toga kaže Nikić "Ja tek kasnije saznao da su hrana i piće besplatni u avionu. A onaj mangup mi dobre pare uzeo. Još ga pitam "da to nije malo preskupo" a on kaže "Avion ti je to, tu ništa nije jeftino". - Bahtić (Fićo) vodi loptu a Nikić se dere ''fićo bolan dodaj dulum zemlje prazan oko mene"... Bahtiću od smijeha lopta otišla u aut.-Pitali Nikića kad je dosao u Želju gdje zivi a on odgovara "kod velikog krana " (Alipašino Polje u izgradnji ). -U Zagrebu pred utakmicu sa Dinamom tim se odmara u hotelu ... Bahtić i Nikić igraju stolnog tenisa ...prolazi Osim pored njih a Nikić se dere:"Šefe, vidi igram ovog tenisa k'o John McEnroe" -

 Još jedna sa zagrijavanja: Osim ga poslao na zagrijavanje i valjda zaboravio na njega, a Nikić trči li trči jer ga navijači naložili i nakon jedno pola sata prilazi klupi i govori Osimu "šefe, ja ne mogu više, crk'o sam!"

- Nikić u svom selu imao kravu Jagodu i na njoj je vježbao šutiranje na golove. Poslije je postao prvotimac Želje i kad su išli na na beogradsku Marakanu, on i još nekoliko igrača su prvi put taj objekt vidjeli uživo. I dok su ostali komentirali kako je lijep teren, tribine, kako to dobro izgleda, Nikićev jedini komentar je bio: "Joj što bi se ovdje moja Jagoda tako lijepo napasla!" -

Rečeno je da je Nikić htio da plati turu pića u avionu. E poslije mu je Bahtić još nekoliko puta uzeo dobre pare "jer treba platiti ono što se popilo i pojelo u avionu". U vezi toga kaže Nikić "Ja tek kasnije saznao da su hrana i piće besplatni u avionu. A onaj mangup mi dobre pare uzeo. Još ga pitam "da to nije malo preskupo" a on kaže "Avion ti je to, tu ništa nije jeftino". -" letimo mi u avionu a meni vruce skuha se a ovi moji mi govore da otvorim prozor ja pokusavam i ne moze vidim ja ne moze se otvoriti prozor onda oni meni kazu da otvorim vrata i izadjem na balkon ja to uradim kad ono wc"

 -kad je nikola polago vozacki: "doso instruktor izaso iz auta i kaze hajde sjedi ja razmisljam gdje cu i sjednem na mjesto suvozaca a on me gleda i poce se smijati" -

Nikić kad je igrao u Grčkoj: "I dobijem ja neke pare i idem na odmor nazad u Jugu. Da se pokažem, kupim ja Mercedesa. Ali kad sam ulazio u Jugu, kroz Makedoniju poče da mi trese auto - prednji desni dio. Pojma nemam šta ali računam da to tako treba. Vidim stopira jedan vojnik i ja ga povezem. Pita on mene šta mi ovo trese. A ja kažem "Ha čuj, to je mercedes! To tako treba!". Opet pita on "A da tebi majstore nije pukla guma?".


 -Kada su ga vrbovali da dođe u Želju, rekli su mu da će dobiti istog Mercedesa kakvog vozi trener. Nikićev komentar sada na to je : ''sta sam ja znao tada sta je Lada''


 ODGOVORI IZ NEKOG INTERVJUA: Osim Vas je na jednoj utakmici ostavio na klupi, i tada su navijaci poceli skandirati: Hocemo Nikolu...? - Poslao je on mene na zagrijavanje. I ja tako trčkaram 70 minuta. Prokuho. Publika viče Nikola, Nikola,... Pozove me Osim do klupe, pet minita prije kraja, i ja se počnem skidati. A on će: Ne, ne, neces na teren. Ja kazem: šefe što neću, a on veli: Ti ćes gore. Što ću gore, pitam. Osim kaže: Pa vidiš da te traže. I ja se obučem i medju navijače.

Kad sam onda počeo da psujem.Mozda ste popularni zato sto niko od igraca nije tako zanimljivo znao ispricati dozivljaje s terena? Kako to objasnjavate? - Ja nisam glumio. Kad igrači dodju u Sarajevo sa strane, pokušavaju se ponašati kao da su se tu rodili. Ja to nisam radio. Jednom me tadašnji novinar Oslobodjenja Ahmed Pasalic pitao je li Željo provincijski klub. Ja nisam znao šta to znači pa sam rekao da je seljački. Ne u onom bukvalnom smislu, već da je Osim igrače doveo sa sela. Sutra u novinama je izašao naslov: „Samo je Matija Gubec, veći seljak od Nikole Nikića“. Kada su to pročitali u klubu bili su uvrijedjeni.

 Je li istina da ste jednom umjesto prema protivnickom, krenuli ka golu zelje s namjerom da date zgoditak? - Igrali smo protiv Partizana i Jusuf Hatunić me loptom snažno pogodi u glavu. Iznesu mene iza Partizanovog gola i doktor Hamo Hasanbegović pokaže mi prst i pita vidiš li? Ma kako ne vidim prst. Udjem u igru, neko mi doda loptu i podjem ja pravo ka svom golu. Sreća, moj suigrac Josip Čilić, na šesnest metara uleti mi klizeći. Sudija mu da žuti karton, a mene iznesu vani. Zbog povrede glave? - Pa, da. Doktor je poslije rekao da šest mjeseci trebam pauzirati. Ali naš fizoterapeut se nije složio: Ma kakvi, taj će za mjesec dana biti kao nov. Doktor ga upita: Kako će tako brzo, a ovaj odgovorio: ma nema on mozga. I fakat za mjesec dan ja zaigram, a fizioterapet pred svima kaže: Jesam li vam je rekao da nema mozga.

Kažu i da ste u to vrijeme kada prediblate suparnickog igraca znali da se okrenete i podrugljivo dobacite: Džajić? - Prvo sam govorio Best. A kasnije sam govorio Džaja, Džaja, Džaja.

 Koji vam je najdraži gol u karijeri? - Najdraži je onaj kada smo na Grbavici pobijedili Krajovu s četiri nula. Predjem ja jednog, drugog, trećeg, udjem u šesnaesterac i bez veze šutnem i ne vidim kako je lopta ušla u gol.

Kako ste došli u Želju? - Igrao sam u Zvijezdi iz Gradačca i trebao sam preći u Čelik. Ja se dogovorio s njima, ali sutradan Željo igrao u Brčkom. Pokojni Velija Bećirspahić dodje meni kući. Kažem mu ja: Druže Veljo ja sam dogovorio s Čelikom. A on će razočarano: Nidžo, je li više voliš ići ćirom u Zenicu ili avionom u Moskvu na željine pripreme. Do tada sam avion vidio samo kad je preletio iznad sela.

U karijeri ste dali mnogo golova. Koji je bio recept za tu efikasnost? - Driblam, driblam, šut i gol. Švabo mi je rekao: Tvoje je da daš gol, ako ga ne daš do osamdesete minute izađi sam. Mada niste visoki dali ste, zanimljivo, 40-ak golova glavom? - Neke i na sreću. Sjećam se jednom igramo protiv Zvezde, neko ubaci loptu na šesnaest, ja skočim ona me pogodi u potiljak i pravo u rašlje. Suigrači se raduju, a ja samo što nisam pao u nesvjest.


Jeste ikada igrali namjestenu utakmicu? - Sjećam se jedne utakmice protiv Prištine. Šujica koji je nekada branio u želji, dogovorio bodove se Komšićem, Čilićem, Saračevićem i Vlaškim. Kada se dogovara dogovara se s odbrambenim igračima. Ja to nisam znao. Vidim ja Tašo(Komšić), pušta li, pušta. Ide lopta čista, on se skloni i 1:0 za Prištinu. Penal i 2:0. Meni nešto sumnjivo, ali ne razmišljam. Onda se ja razigram, 2:1, 2:2, 3:2, za nas. Oni 3:3, ja 4:3. Šuica poludio i urla: doći ćete vi opet u Prištinu. U svlačionici suigrači tužni, spustili glave. Kažem ja njima: što mi niste dali 100 maraka, pa bih se ja na početku uhvatio za ložu i izašao napolje. To mi je bila prva utakmica za koju sam vidio da je sumnjiva. Uglavnom sutra u novinama izađe naslov: Nikić potopio Prištinu.

Kako ste se ponašali kada dodje do tuče na terenu? - Pa, bježao sam.

Zar niste dobili batine kada ste igrali za Olimpijakos, nakon sto su navijaci usli u svlacionicu da tuku igrace? - Oooo... Grci su strasni. Izgubili mi jednu utakmicu s tri nula u subotu i dosli na trening u utorak. Zakljucali sve kapije. Ali doslo tristo navijaca na tribine. Mi mislili oni dosli navijati. Joj, kad pocese skakati s tribina. Kad su poceli tjerati igrace, aj strasnog suda. Udaraju nogama i rukama. Ja pobjegoh ziki Stojanovicu pod noge. U njemu dva metra i mislim tu je spas. Ipak do mene se probise dvojica navijaca i kazu mi: tebe nece niko, ti si majstor ovdje. Gdje god sam igrao ljudi su me volili. Samo nisam znao pare zaraditi.

Kad ste spomenuli novac. sta se desilo kada vam je otac dosao u Grcku i vi mu dali novac da ponese kuci? - Dosao stari u sred jula i obukao duge gace. Pravili smo kucu u Modrici i ja sam mu trebao dati para. On ih sakrije u gace. S njim je bio zet i dvojica drugara. Otisli oni vozom i valjda tamo pili i placali dolarima. To policiji bilo sumnjivo i na granici ih cope. Nadju pare kod zeta i moga oca. I, zatvor. Da nije bilo mene sigurno bi zaglavili godinu. Zove mene stari iz policije i kaze: Skinuli su nas s voza. A ja ga pitam: sta je s gacama. A ona kaze: Pa skinuli su i njih. Bilo je negdje oko 15 hiljada dolara.


Vi ste jedan od rijetkih kome je i biznis s kafanom propao? - Jedini sam koji je imao kafanu i propala. Ovi moji, iz Modrice, dali mi kafanu Roks. Ja sam uveo recke. Ko god mi dodje, kaze napisi recku. Imao sam milion recki. Da sam za svaku uzimao pfening mogao sam se obogatiti. I sto je najgore kafana je bila uz magistrali put. Mozes misliti.


 Zanimljivo je da imate bazen, a ne znate plivati? - Ja ne bih stradao da sam bio tamo gdje je ovaj tsunami odnio sve. Spasio bih se svojim slaufom od traktorske gume. Uzmem ja taj slauf, ubacim ga u bazen i uzivam Zar niste naucili plivati u Grckoj? - cetiri sam godine bio tamo i nisam naučio plivati. Da li su sportasi bolji u krevetu od obicnih ljudi? - Ako gledas prema mom iskustvu...hahahaha...Ne bih dao ruku u vatru za to...hahahahaha

Bili ste jedan od najbrzih igraca bivse drzave. Jeste li ikada saznali koliko ste u prosjeku pretcali na jednoj utakmici? - Bilo je brzih igraca od mene. Ali ja sam bio najbrzi s loptom. Moj profesor Hazim Salihovic, koji me tri godine obarao iz matematike, kazao mi je: Ko nema u glavi ima u nogama. Eh, da sam to ranije shvatio bio bih mozda najbolji igrac na svijetu.

 Bas vas nije isla matematika? - U prvoj godini gimnazije izvede me profesor pred tablu i nacrta krug. Kaze mi: Nikola dat cu ti dvicu, ako pogodis koliko je stepeni ovaj krug? Nisam ja bio na casu kad se to ucilo i okrenem se oko sebe a moj drug na dlanu napisao 360. Kazem profesoru: Dajte profesore, pa 360 stepeni. Ali onda ce on: Dobro Nidzo nemoj se okretati, a ako ti neko bude sapnuo keca ces dobiti. Joj, on onda unutar onog kruga nacrta jos jedan i postavi pitanje: Koliko ovaj ima stepeni. Kazem ja sebi hajde da malo ukljucim logiku: Ako ovaj veliki ima 360, onda je ovaj duplo manje. Rekoh: Duplo manje. Kad sam ja to rekao u razredu nasta lom od smijeha. Prosle godine kad su igrali veterani i novinari ovdje igrali utakmicu za vecerom im ispricam ovaj slucaj. A sofer koji je dovukao novinare, kad sam to ispricao mrtav ozbiljan me upita: pa jesi li pogodio? Jos imate problema s cipelama? -


Kako necu kad mi je lijeva 44, a desna 43.Kako to rijesavate? - Kupim dva para cipela i onda to sparim. Kako si provocirao svoje cuvare na terenu? - Hvalim ga. Kazem mu: joj jesi zgodan, jesi lijep ili bolan sta si se svezao mene imam 40 godina,... Nema sta im nisam govorio. Kad su shvatili da im smeta, cim ja nesto kazem oni meni kazu: Ne pitaj me nista, ne pitaj me nista.

Kako su oni vas provocirali? - Skini samar s ledja, ispravi se, daj da te pojasem, dje ti igras, vidi se kakav si,... Ali mene nisu mogli isprovocirati. Ko vam je dao nadimke Guto i Folcika? - Fico (Edin Bahtic) je bio desno krilo, a ja Folcika lijevo. A Guto , zato sto kad uzmem loptu odmah se savijem.


Ko je bio najgrublji igrac sto vas je cuvao? - Najtezi su mi bili Hrstic iz Rijeke i Jovin iz Zvezde. Nekako mrsavi, koscati, pa gdje god te udare Boze sacuvaj.


Koju utakmicu bi ste najradije zaboravili? - Igrali smo protiv Spartaka u Moskvi. svabo je prije pocetka utakmice rekao: ti cuvaj ovog, ti ovog... A meni ti cuvaj Prostor! Kontam kakav prostor. A tada je za Spartak igrao Protasov. Tri puta mi uzmu loptu i odmah poslije toga primimo gol. Poluvrijeme 4:0 za Spartak. U svlacionici svabo pita: Nikola sta sam tebi rekao... Rekli ste Prostor, ali niste rekli koji je broj. Osim se okrene pomocniku i kaze: Boro, vodi ga pod tus vidis da je prolup''o. A ja se taman navikao igrati pod reflektorima i bilo mi krivo. Jeste li se smjeli suprostaviti Osimu? - Ma ne. On je bio autoritet i suvise jak da bi se suprostavili. Istina jednom je mene poceo daviti.

Kako je doslo do toga? - Znas mene, seljaka . Kolege me potapsu po ramenu i ja sve uradim sto kazu.Tako jednom pobijedili, dao ja opet dva komada. Nagovore me moji i ja pred Osima: Daj, svabo ti nas samo ruzis, nego daj nam nesto para. Kad on mene uhvati za vrat da me davi, sreca pa su svlacionice u zelji bile takve da sam se povukao u cosak u koji Osim nije mogao uci. I tada sam ga jedino vidio ljutog.


Zanimljivo je i to da vam je u karijeri pomogla i krava po imenu Jagoda? - Kad sam bio mali ona je bila moj pokretni gol. Svezem joj zadnje noge i onda loptom pogadjam zamisljeni gol izmedju prednjih i zadnjih nogu . Mozes misliti kakav bi igrac bio da sam poceo igrati recimo u pionirima zelje.

 Je li vam taj zdravi zivot pomogao da budete brzi? - Bio sam prirodno brz. Ali tu su bile i odredjene okolnosti. Na putu od kuce do skole bilo je milion kerova, lutalica . Kad god bi ker zalajao ja sam za nekoliko sekundi vec bio 200 metara daleko. Zamisli svaki dana tako po ko zna koliko puta. A sada fitnes, teretane, a igraci ne mogu trcati dvadeset minuta. U vrijeme zeljine slave sigurno je bilo i mnogo djevojaka oko igraca.


Kako ste rjesavali probleme s obozavateljkama? - Jedna stvar koju vi novinari ne znate, dakle zasto je zeljo bio tako dobar, jeste u cinjenici da smo mi bili najruzniji ljepotani. Pogledaj samo tadasnju obranu: Komsic, Čilic, Saracevic i Starovlah, a navala: Bahtic, Nikic, Paprica i Bazdarevic... Kad ja budem pravio ekipu uslov ce biti nemoj mi lijepe igrace, oni se samo ogledaju. Nije valjda da su vas djevojke izbjegavale? - Znaš ti onu kletvu iz tog vremena: Dabogda vam djeca ličila na navalu želje.

Za koliko ste onda iz zelje presli u Grcku? - Neki mesar, moj menadzer, me je prodao ko tele . Ali ne zalim se. Koliko ste ustedjeli? - cetiri-pet čireva. Hahaha... Moze se prezivjeti. Nisam megaloman.  Iako ste bili brzi niste mogli stici Papeta? - Švabo mi je davno rekao: Nemoj se vracati preko centra i nemoj da razmisljas, kad razmisljas najopasnoiji si po nas gol.

 ČOVJEK JE BIO I OSTAO LEGENDA ŽELJE I NAŠEG FUDBALA!

bhmagazin.com

Newsletter

Socijalne mreže

Trenutno aktivnih Gostiju: 104